Akustičke studije

Akustička studija definiše raspored sirena ili opšte akustičke elemente sistema za uzbunjivanje (električne sirene, zvučnike, itd.) u ugroženim područjima. Studija je prvi korak u implementaciji sistema za uzbunjivanje. Kod projektovanja I postavljanja sirena, sledeći faktori su uzeti u obzir:

  • Dovoljan akustički izlaz koji može da pokrije celokupnu ugroženu teritoriju
  • Fizičke mogućnosit njenog postavljanja
  • Dostupnost napajanja
  • Opcije kontrole (radio opseg, dostupnost mreže, itd.)
  • Dostupnost podrške na lokaciji

Ugrožena zona

Ugrožena zona je oblast gde se očekuje nastanak neželjene situacije koja može da ugrozi zdravlje I živote ljudi. Ova oblast, sa aspekta kreiranja akustičke studije, mora biti pokrivena sirenama za uzbunjivanje.

Pozadinska buka

U prostoru za koji se pravi studija, sasvim je uobičajeno da postoji pozadinska buka. Ova buka se opisuje kao buka pozadine I meri se u decibelima. Ona je u direktnoj vezi sa čujnošću sirena koji su glavni element u svakom sistemu uzbunjivanja. Pozadinsku buku mogu stvarati razni činioci I varira u zavisnosti od doba dana. Buci najčešće doprinosi saobraćaj, industrija kao I mnogi lokalni izvori. Merenje buke je potrebno izvršiti u delu dana kada je buka najjača, što bi zapravo značilo da se merenje mora obaviti kada je saobraćaj najjači a buka sirena najglasnija.

Nadmorska visina ugroženog područja

Nadmorska visina područja za koje se pravi studija je jako bita parametar, jer ona direktno utiče na to koliki je maksimalni domet sirene. Skoro da je ne moguće tačno proceniti uticaj nadmorske visine ali se mogu koristiti statistička merenja I empirijska iskustva.

The altitude of built up areas is another significant parameter that influences the acoustic reach of horns. It is almost impossible to determine its exact effect and therefore is regarded based on statistical measurements and empiric experiences.

Potreban nivo akustičkog pritiska sistema za uzbunjivanje.

Odnos između potrebnog nivoa akustičkog pritiska sitema za uzbunjivanje I pozadinske buke najčešće je definisan zakonom u svakoj zemlji individalno. Generalno se preporučuju sledeći odnosi između pozadinske buke I minimalno potrebnog akustičkog pritiska sirena za uzbunjivanje:

Pozadinska buka

Minimalan akustički pritisak

< 60 dB

55 dB

60 - 75 dB

Ista kao pozadinska buka

> 75 dB

Za 5 dB više od pozadunske buke

Granica gde akustički pritisak sirena za uzbunjivanje padne ispod nivoa buke se smatra granicom dometa sirene.

Dijagram zračenja sirene

Sirena ne emituje akustički signal istog intenziteta u svim pravcima. Dijagram zračenja grafički ilustruje jačinu akustičkog pritiska u individualnim pravcima. Različitim rasporedom pregradnih proča unutar sirene može se postići različiti oblici zračenja signala. Najčešće korišćeni obliči su:

  • O – skoro kružni dijagram
  • F – dijagram sa usmerenim zračenjem (unapred)
  • 8 – vrlo sličan “O” sa malim udubljenjima sastrane te podseća na 8

Pravilnim korišćenjem sirena sa različitim dijagramima zračenja može se optimizovati broj sirena u projektu.

Sumeravanje (azimut) sirena

Sirene se mogu okretati u raznim smerovima. U kombinaciji sa njihovim rasporedom, emisionim dijagramom, ceo sistem se može optimizovati I time iskoristiti manji broj sirena.

Izlaz sirene

Izlaz sirene se definise kao suma električnih izlaznih snaga svih pojačivača u sireni. Postoje različiti tipovi merenja snaga u zavisnoti od različitih standarda koji se koriste za različite upotrebe:

  • Sinusoidalni (DIN)
  • Muzika
  • Pik
  • Nominalni
  • P.M.O.O

Ove informacije su više informativne za sirene jer glavni parametar svake sirene je njen akustički pritisak.

Akustički pritisak sirena sistema za uzbunjivanje

Električni izlaz sirene je u direktnoj vezi sa osnovnim akustičkim parametrima sirene. Akustični pritisak sirena za uzbunjivanje predstavlja nivo zvučnog signala koju generiše. Pored izlaza pojačavača, na akustički pritisak takođe deluju I ostali parametri, a posebno dizajn električno-akustički pretvarači I pregrade. Akustički pritisak zavisi takođe I od prilagođevanja spektra sistema za uzbunjivanje. Većina proizvođača ih testira za tipičan zvučni signal motornih sirena, tj. Takozvani promenjljivi ton. Pomoću specijalnih modifikacija signala, akustični pritisak elektronskih sirena se može značajno povećati. Međutim, ova procedura se smatra nepogodnom zato što povećava akustični pritisak samo za takve modifikovane signale dok je u opsegu govora akustični pritisak značajno niži. Akustični pritisak sirena se najčešće meri na udaljenosti od 30m od sirene. Akustični pritisak je opreme sa nižim izazom se mere na udaljenosti od 1m.

Solucije za uzbunjivanje

Rano masovno uzbunjivanje stanovništva o nastupajućoj prirodnoj nepogodi, terorističkom ili vojnom napadu, kao i o drugim katastrofama jedno je od osnovnih obaveza svake moderne države. U takvoj situaciji, neophodno je da se obezbedi da se veliki broj ljudi u ugroženoj oblasti upozori zvučnim ili nekim drugim vizuelnim signalom upozorenja. Mere predostrožnosti kao i upravljanje sistema upozorenja je pod obavezom specijalnih državnih organa. U nekim zemljama, obaveza upozoravanja ljudi u ugroženim područjima u slučaju industrijskog incidenta je prebačeno direktno na industrijska postrojenja i njihove operacione jedinice. Stim u vidu, oni su u obavezi da obezbede i upravljaju takav sistem ili sufinansiraju troškove.

Tehničke potrebe za sisteme masovnog uzbunjivanja

Tehničke potrebe za sisteme masovnog uzbunjivanja najčešće definisu zakonske procedure u većini zemalja. Ove obaveze imaju osnove u internacionalnim iskustvima nastalim kroz razne krizne situacije. One su pokazale da su dugi nestanci struje I prestanak rada telekomunikacionih usluga najčešći problemi u kriznim situacijama. Međutim, baš u ovim situacijama sistemi za uzbunjivanje moraju biti operativni I spremni. Moderni masovni sistemi za uzbunjivanje koji koriste elektronske sirene su najefikasniji metod za pokrivanje ugroženih područja signalom uzbune. Uobičaenom signal se prostire kroz otvoreni prostor. Međutim zakonodavstvo u nekim zemljama obavezuje da se sistem upozoravanja od mogućeg pozara I glasovno uputstvo o evakuaciji mora nalaziti I unutar samih objekata. Kako bi sistem bio što efikasniji u prenosu signala uzbune, potrebno je izgraditi sistem za uzbunjivanje I unuar prostora I van njega. Usaglašavanje ta dva sistema upozoravanja je neophodno bez obzira ko je te sisteme izgradio I ko ih trenutno održava. Imajući to u vidu, mogi tehnički parametri kompleksnih sistema za uzbunjivanje sadreže:

  • Potpunu pouzdanost i otpornost uređaja kao i naprednu autodijagnostiku za sve ključne elemente sistema.
  • Zamensko napajanje svih uređaja I komunikacione infrastrukture za period od 48 do 72 sata neprekidnog napajanja nakon otkazivanja javnog napajanja.
  • Komunikaciona infrastruktura koja omogućava kontrolu sirena od strane dva nezavisna komunikaciona kanala, pri čemu je jedan najčešće pomoćni I rezervisan je za radio kanal.
  • Minimalnu potrošnju energije u stendbaj režimu.
  • Softver za operatorski nadzor celog sistema I autonomsku operacionu rutinu u sistemu za uzbunjivanje koja će alarmirati centar pozivom uzbune.
  • Mogućnost interakcije sistema za uzbunjivanje sa prethodno izgrađenim sistemima za druge namene, prevashodno sa sistemima za evakuaciju u slučaju požara.

Tipični hazardi

Gradski sistemi za rano upozoravanje se grade kako bi upozorili ljude o nadolazećoj opasnosti, kao što su poplava, vetar ili druge prirodne nepogode.

Opis solucije

Gradski sistemi za rano upozoravanje su dizajnirani tako da gradska uprava može da obavesti građanstvo o neposrednoj opasnosti I to sve u okviru nekoliko sekundi. Najčešće, stanovništvo se prvo informiše o tipu opasnosti a dalja uputstva kako trebaju da se ponašaju u toj situaciji daju se odmah nakon toga, na primer, da uključe određeni televizijski kanal kako bi dobili detaljnije informacije.

U slučaju potrebe za aktiviranjem sistema, u roku od par sekundi sistem mora imati sposobnost da aktivira bilo koju sirenu iz grupe sirena I u roku od par minuta, obezbedi povratnu informaciju o uspešnosti aktiviranja sistema. U većim gradovima, sirene u okviru sistema mogu se kontrolisati iz gradskog situacionog centra. Ceo sistem je kompletno obezbeđen zamenskim napajanjem I potpuno je operativan čak I pri nestanku napajanja. Moguće je kontrolisati sve sirene zajedno, grupu sirena u određenim gradskim opštinama ali I kontrolisati svaku sirenu ponaosob.

Glavni kontrolni centar treba imati sledeću kontrolu:

  • Sirene instalirane u sistem ranog uzbunjivanja.
  • Sirene u privatnom vlasništvu koje su izgrađane kao autonomne sirene u sistemu za uzbunjivanje kod industrijskih postrojenja.
  • Unutrašnje sirenski sitemi instalirani u zgradama (veliki tržni centri) ili spoljašnje sisteme instalirane na javnim mestima (sirene na sportskim kompleksima)

Dve komunikacione linije se koriste za komunikaciju između individialnih delova sistema:

  • Primarna dvosmerna komunikaciona linija radio infrastrukture za predviđeni radio opseg, podrazumeva se da je jedna linija za prenos signala do sirene a druga je za slanje informacija sirene o svom statusu.
  • Sekundarna pomoćna komunikaciona linija (na primer, kroz POCSAG, GPRS, ili satelitski sistem).